ȣ
Ō

 

Уписано у спомен-књигу

Института за стране језике у Јовановој улици

Сјајам Књига, Београд, Св. Петка 2001

 

Сварожанским пером славом Вавилона

Исписујем хвалу метежу језика

Српском ћирилицом која од искона

Свети је ћилим за укорачење

Небеских учитеља у земаљско врење

Светлосно писмо светског врховника.

 

Један је, додуше, у Божанском духу

Прикривен језик и говоре га чисто

Свемир, Природа и Срце у дослуху

Са Словом Љубави. Али мени годи

Ма и по казни у људској природи

Толико начина да се каже исто.

 

Зато и могу да пресаздам кулу

И опет слијем народе у Једно,

Макар и реч ми држали за хулу.

Јер није добар Ко језиком свади

Већ Који чезне да човек сагради

Здање што Му сеже до у срце чедно.

 

Од Таквог Творца не плашим се казне.

У Нојевој барци још од памтивека

Највећи презир гајим за испразне

Лажи да Саздатељ дивотом језика

Кажњава охолост смелих подвижника

Па кажем: Бог је срце од човека.


СКЛАДБАР

Пролог за драмски спев

Сенима Драгâна Глумичића

 

Ах да је Творцу било ма и час

До умне сврхе света који створи

Другим би длетом он вајао нас

Не би нам плоћу пресвукао кости

Црв не би морао нама да се гости

Нити са Смрћу Живот да се бори

 

И не би чељуст сручена у врат

Живога створа похлепно и хрло

Била казаљка којом земни сат

Мери и рочи век досуђен жићу

Зато да цену опстанка у бићу

Плаћа сечивом стављеним под грло

 

Али Он моћан чији сваки крет

Премеће свемир по властитој ћуди

А када спава Његов непокрет

Покреће бића да припишу Њему

И што је њихов удео у Свему

Па моле смерно да се бар пробуди

 

Он силни јемац Истине и Правде

Нежни покровитељ Добра и Лепоте

Коме све молитве пристижу одавде

Из душе створова које хте да случи

Да Му се диве а Он да их учи

Њему да жртвују безвредне животе

 

Тај горди складбар хармоније сфера

Чији су свирци Сазвежђа Маглине

Па да га слушају и разум и вера

Анђеле штедро за понизност части

А Арханђеле Силе Моћи Власти

Подмукло диже до своје висине

 

Зато да Оног што сред Васионе

Подиже буну против Охолости

До краја Времена по Вечности гоне

Иако Он се - или баш због тога -

Лишио бесмрти да од таквог Бога

За људе отме бар зрно Светлости

 

А они да Га - Њиме вазнесени

До тајне плода Дрвета сазнања

И тако грешним знањем размножени -

Хуле и руже иако без Њега

Били би крпељ под кожом Ничега

И не би стигли до свог постојања

 

Зашто тај благи Отац свих створења

Не ули Сину у самртне крике

Утеху достојну крсног понижења

Но своју чељад претворив у руљу

Уместо Сина ослободив хуљу

Васкрсом крепи наду безнадника

(...)


РЕСНИК

Ресник је Свемир

из чије се свирке

божански немир

претапа у дирке

 

За такав бездан

кога реси песан

украс је звездан

прелеп али тесан

 

Карловачка невесто

Златиборска вило

ледно срце уместо

оног што је снило

 

Кнегињо од Ресника

Богињо у слави

та има ли песника

где нема љубави

 

Ресничка вило

кћери Опсесије

Све је то било

само љубав није

 

Јер нико не сме

када љуби песник

да сни ван Песме

и расклади Ресник


ПЕСМА ЗА ОПСТАНАК СРБИЈЕ

Ако ме волиш мала

роди ми бебца

Љубав је пут од срца

до креветца

 

Бог нам је дао љубав

да нас множи

да Србе већ једном сложи

и обожи

 

Родићеш ми после

друго па треће

Србија без твоје деце

изумреће

Али не дамо ми

мајку Србију

Деца ће од љубави

да је салију

 

Твојој су прабаки десет

красила крило

Без тога ни тебе сад

не би било

 

Стог рађај децу мала

да знају ко смо

Краљ ће нам бити кум

кад буде осмо

 

Ал ми пре тога роди

друго па треће

Србија са твојом децом

преживеће

Јер не дамо ми

мајку Србију

Деца ће од љубави

да је салију

 

мај 2004

Београд


Посвета Д. С.

 

Ти си моја врањска вила

Драгано

Анђелска ти расту крила

Лагано

 

Не дај да те камен спута

Чемерно

Чувај срце од беспута

Свеверно

 

Зар да авај Кнез те Таме

Омрачи

Та нису ли сред осаме

Најјачи

 

Од суштог је сјаја чело

Саздано

Стог у крила вини тело

Драгано


 

Кнегињи Нади и девани Смиљки,

што за четрдесетпети, што за педесети рођендан

 

(ОБЕМА)

 

Племкиње које у најтежи час

Песнику бесте на пучини брод

У бродолому острво и спас

Ево где Мерник придодаје тас

На вашем стаблу равнодушни год

Ви што му бесте у невиду зор

Чујте шта слепилу дошаптава Сјај

Земаљском уху васељенски хор

Нек' Добро сеје сваки убог створ

А Зло нек жање косац Опроштај

 

(КНЕГИЊИ)

 

Освету не снуј ни кад пламти гнев

Не заборави у радости јад

У сјају сенку а у тмини сев

Највећу тугу нек' испрати пев

У преситости помисли на глад

 

Високи летач нека снизи свод

Ко ниско пада нек' припрема скок

Не бери воћку док не сазри плод

У силној журби Ти успори ход

Убрзај корак далек ли је рок

 

Поганој мисли нека суди стид

Блаженству патња повлашћен је друм

Љубиш ли слепо оштрији је вид

Идеш ли главом сети се на зид

Ватреним срцем огреј хладни ум

 

(Девани)

 

Девано смерна која си ми бруј

Слатког дна била кад без наде мрех

Из чије дроби исток виде руј

Безгрешни наук грешника сад чуј

Врлину не зна ко не зна за грех

 

Коцку не бацај у судбински круг

Лаки добитак данајски је дар

Дајеш ли штедро - преисплатив дуг

Губиш ли ведро - срећа Ти је друг

Сваки губитак смишља неки ћар

 

Кренеш ли хрло у дејствени крет

Нек' странпутица буде пут Ти прек

Уважи случај удостоји срет

Поднеси пораз чекај преокрет

Расипај време ал' мисли на век

 

Ко много хоће тај више и сме

Добром се надом заслужује рт

Ништа још нема ко добије све

И после може ко могаше пре

За љубав спреман ко преживи смрт

 

(Обема)

 

Зато вам песник коме залив тих

Биле сте па га одгнале на пут

Од срца жели да вас његов стих

Довека чува од очију злих

Жудећи само да бар буде чут

 

Једино Мржњи нећу да вас дам

Песму вам зато изливам у слог

Крепкоме духу останите храм

Многих још лета нек вас греје плам

Из душе Несмрт а из срца Бог


Ō

Вери

Хвала Ти на Ресник-Свемиру Прародитељу

На времену на просторима и на вечности

За Живот Ти и Смрт хвала Творитељу

На Човеку Жени и на човечности

Хвала Ти на Свемир-Реснику Прародитељу

 

Хвала Ти на Смрти хитрој помоћници

На тамном зрцалу за огледање Сјаја

Хвала на Животу плахој понорници

На овом сплаварењу по води бескраја

Хвала Ти на Смрти хитрој помоћници

 

Хвала на Северу на белим ноћима

На Југу на отапању и испаравању

Источе Хвала Ти на свитањима

Западе на Тами и преображавању

Хвала на Северу на белим ноћима

 

А Теби Земљо хвала на плодности

На корачању по дну у безданима

На огњишту хвала Ватро на светлости

Водо на рекама и на океанима

А Теби Земљо хвала на плодности

 

На лахору ти хвала Ваздуше на дисању

Душе на Сну и Јави Виде на зеницама

Хвала ти Уме на Слову Руко на писању

На песми Звуче и на гласним жицама

На лахору ти хвала Ваздуше на дисању

 

Али понајвише хвала Оче Теби

На Премудрости јер без Њених кћери

Наде и Љубави Творевина не би

Хвалила Творца у Слави и Вери

Стог понајвише хвала Оче Теби

 

На Свеукрасу на Ресник-Свемиру

На Свеодзвучју на способности певања

На поверењу Ти хвала Оче да о Миру

Сањариш кроз преозбиљени свет нашег сневања

На Свеукрасу Ти хвала Оче на Ресник-Свемиру.