2.

ИСТИНА И ЛАЖ У ГОВОРУ

(Закљуци са предавања - расправа са ђацима у Сремскокарловачкој гимназији)

"Пријатељу, права истина никад не личи на истину, знате ли ви то? Да би истина више личила на истину, мора јој се додати лаж. Људи су увек тако и чинили. Можда и овде има нешто што ми не схватамо."

Достојевски, "Зли дуси"

Мало која реч стоји тако ниско на лествици вредности као реч ЛАЖ, а притом ни једна није толико блиска суштини људског говора.

Није далеко од памети да њено значење извире са истог врела са кога и читава породица речи која у толиким језицима означава разне облике говора: Логос, легеин, легере, глагол, слог, излагати

*

Платон у Софисту: Могућност лажног говора доказује постојање не-бића.

Лаж припада Говору, а Истина Је-Стању. Ја говорим истину противуречно је рећи, јер говор је по себи лажан; то могу рећи само под условом знака једнакости између Лажи и Истине.

*

Истина је лик који открива оно увек исто, дакле суштину, Истог.

Лаж је облик који прикрива оно увек исто, дакле суштину, Истог.

Али оно увек исто, дакле суштина Истог, већ је скривено у начину на који се Исто појављује. Начин на који се Исто појављује разликује се од начина на који оно суштаствује.

Откривајући суштину Истог, Истина открива да Исто у себи садржи Разлику, да се Исто разликује од самога себе. Разлика је облик у коме се Исто појављује другачијим од себе, као своја властита Другост. Другост је вид, у коме се Исто појављује као различито од себе, разлика је нужан облик појављивања Истог. Када не би било различито од себе, Исто би било непојавно. Ако се пак појављује, онда је Разлика његов темељни састав. Дакле: Разлика је суштина Истог.

Прикривајући већ скривену суштину Истог, Лаж прикрива да Исто своју суштину скрива тиме што себе открива у појавности. Лаж је оруђе којим Исто скрива своју откривеност.

Зашто језик не казује истину као чин? Зашто говор... (нема даље)

*

Истина је лик који се увек истим одржава.

Разлика је облик у коме се лик Истог појављује у разложеном виду.

Лаж је облик у коме се прикрива лик Истог.

Говор о Истом као суштини Истог јесте Лаж, јер скрива Разлику у срцу Истог. Оно увек исто Истог јесте скривена супротстављеност њиме сложених ликова. Лагати о Истом значи скривати оно исто Истог, дакле његову суштину, дакле Разлику.

Говор о Разлици у срцу Истог јесте Истина, јер разлика јесте оно исто Истог.

Када кажем: Ја лажем, ја заправо тврдим: Лаж је Истина (Лаж је оруђе којим захватам Истину). Јер Истина открива оно прикривено Истог (наиме Разлику), а Лаж је облик његовог појављивања (разоткривања). Зато и могу да кажем: Ја лажем; јер лажући, ја лажем утолико што говорим о Истом као суштини Истог; али у исти мах ја говорим Истину, јер разликујем Лаж од Истине, откривам да Исто (Истина) садржи Разлику и да је Разлика суштина Истог.

Тиме што могу да кажем: Ја лажем, доказујем да је Разлика темељни састав Истог, и да је стављена у Исто; јер када бих једним коренским глаголом могао да кажем: Ја говорим истину, ја бих тиме из Истог сасвим одстранио и саму могућност Разлике; а да Разлика није стављена у Исто, нужно би се морало закључити да Исто производи Разлику не садржећи је претходно у себи, што се, међутим, мора одбацити, јер је доказано да тада не бих могао лагати, тј. не бих могао скривати Разлику у Истом, јер ње, у овом случају, нема.

Онај који ставља Разлику у Исто не би никада могао да каже: Ја лажем, јер тада би Исто било немогуће. Исто је стављено као исто Различитог.

То да не могу рећи: Ја истинујем, него морам рећи: Ја говорим истину, доказује да је мени истина дотична само говором.

Логос је говор који скрива Разлику.